Moj online CV

Na linku iznad možete pogledati moj CV

Neki moji radovi (portfolio)

Na linku iznad možete pogledati neke moje radove iz raznih oblasti


Pra-počeci

Moja elektro-karijera je počela još davne, odprilike, 1991. godine kada sam imao oko 8 godina i išao u drugi razred osnovne škole. Tada sam napravio svoje prvo strujno kolo sa baterijom od 9V i jednom malom sijalicom. O toj avanturi će biti reči detaljnije na mom blogu.


Profesionalni počeci

Na kraju osmog razreda pored mnogo razmišljanja, odlučujem da upišem za autoelektričara. U septembru 1997. godine upisujem se u Saobraćajno-tehničku školu „Branko Pešić“ u Zemunu na smer autoelektričar, u trajanju od tri godine. U junu 2000. završavam srednju školu i počinjem aktivno da radim posao za koji sam se i školovao. Polako ali sigurno ređala su se iskustva. Relativno brzo, za oko dve do tri godine, sam postao samostalan majstor. Ređali su se poslovi najrazličitijih vrsta i tipova. U početku sam najviše radio popravke alternatora i elektro pokretača, što je i normalna pojava u ovom poslu. Poprilično sam brzo savladao ovaj deo zanata. Međutim, vrlo brzo se pojavila potreba za malo ozbiljnijim usavršavanjem u oblasti elektronike kod automobila. To je tada bila oblast u ogromnoj ekspanziji. Inače, još tokom srednje škole, sa još dva druga iz razreda, počinjem aktivno da se bavim hobi elektronikom i to nam je postala prava opsesija. Takođe, u vreme školovanja aktivno tražim po raznim knjižarama literaturu o elektronici u automobilima. U to vreme to su bile igre poput traženja igle u plastu sena. Samo jednu knjigu sam uspeo da pronađem na temu elektronske kontrole rada SUS motora, bilo je to odprilike 1998. godine. Tek nekoliko godina kasnije knjige tog tipa počinju da se pojavljuju na našem tržištu. Kako su se te knjige ređale na tržištu tako su se te iste knjige ređale na mojim policama. Iako mi sami automobili zapravo nikada nisu bili u fokusu interesovanja, počinjem sa sve više entuzijazma da se upuštam u taj zanat. Zapravo, mene je najviše ispunjavao rad i eksperimentisanje električnom strujom. Zapravo, poenta je bila u tome što je elektrika, kojom sam ja voleo da se bavim, bila ugrađena na motorna vozila. Kako je vreme prolazilo, širio sam svoja iskustva ne samo na putničkim automobilima već i na raznim drugim sredstvima kao što su kamioni, traktori, radne mašine, vučna vozila, plovni objekti i šta sve ne.

Tokom tih prvih godina rada u tom poslu, najviše sam se interesovao za oblast elektronske kontrole rada benzinskih motora. Za to je u našem narodu poznat žargonski izraz indžekšn. „Indžekšn“ sisteme sam bio toliko usavršio da sam bio u stanju da, veoma uspešno, otkrivam i otklanjam kvarove i bez upotrebe računarskih dijagnostičkih uređaja koji su u to vreme bili svetinja svim drugim majstorima za obavljanje tih vrsta poslova i bez kojih nisu mogli ni da zamisle rad na tim poslovima. U početku sam te dijagnostičke uređaje sam pravio u svojoj radionici, dok je kupovina istih bila veoma skupa.

Dok sam izučavao te sisteme bio sam veoma opsednut time da svaku komponentu izučim potpuno detaljno, ne samo princip rada sa blok šemom, već do nivoa same fizičko-hemijske konstrukcije i strukture. Takav pristup učenju mi je kasnije u životu bio od velike koristi.

Godine rada su se nizale a ja nisam birao poslove. Skoro da nije bilo elektro sistema na vozilima sa kojim se ja nisam uhvatio u koštac i sa njihovim problemima. Jedan od omiljenih poslova mi je bio, iako je u suštini monterski, ugradnja naprednih audio sistema.


Vojna karijera

Tokom određenih kriznih perioda na kvalitetnom tržištu poslova, 2010. godine odlučujem se za pristup u profesionalnu vojnu službu Vojske Srbije i već početkom naredne 2011. godine stupam u vojnu službu, u činu razvodnika, u 204. vazduhoplovnu brigadu u Batajnici za šta sam prošao strogu selekciju, u trajanju od godinu dana, na svim nivoima. Obzirom na moja interesovanja i hobije konkurisao sam na mesto u službi veze, završio sam obuku za radio-telegrafistu teleprinteristu u Obučnom centru veze u Gornjem Milanovcu u trajanju od šest nedelja. Na osnovu te kvalifikacije bio sam postavljen na istoimeno formacijsko mesto u okviru brigade. Ovde neću detaljno pisati o tačnoj strukturi kojoj sam pripadao i mojim zadacima iz te službe. Na tom mestu sam proveo dve godine.

Na samom početku 2013. godine, javlja se potreba za popunjavanjem formacijskog mesta elektromehaničar za vozila točkaše u tehničkoj radionici za motorna vozila u okviru brigade. Obzirom da su moje određene veštine iz te olasti već uveliko bile prepoznate od velikog broja starešina, po hitnom postupku me premeštaju na to formacijsko mesto na kojem sam proveo šest godina. Za to vreme sam radio poslove servisiranja i remonta elektro-uređaja i elektro-instalacija na motornim vozilima i na sredstvima za opsluživanje avijacije. Stručno znanje stečeno na tom radnom mestu za mene ima zaista veliku vrednost. Iako nimalo savremeno i moderno, sredstva na kojima sam radio su mi pružili priliku da se upoznam sa veoma specifičnim tehničkim rešenjima koja se primenjuju u vojnim standardima. Sisteme koje nikada i nigde drugde ne bih mogao da sretnem i nešto naučim o njima, upoznao sam detaljno za tih šest godina. Posebno bih izdvojio rusku tehniku, u vidu motornih vozila i drugih tehničkih i borbenih sredstava, kao najbolji primer konstruktorstva za najsurovije vidove uspešne višedecenijske eksploatacije.

Profesionalnu vojnu službu sam napustio u činu desetara, na samom kraju 2018. godine, posle osam godina. Za sve te godine provedene u VS sam više puta bio u prilici da prihvatim ponuđeno napredovanje u vojnoj karijeri u činu i u stručnom usavršavanju međutim, ipak sam želeo dalje usavršavanje u civilstvu.

Za mene je to bilo neprocenjivo iskustvo.


Promena profesije

nastaviće se ...